Pšenica i fabrika: dva smera jedne jednačine

Prva generacija industrijalizacije Turske raspolagala je dvema stvarima: svojim njivama i odlučnošću. Jednačina je oblikovana prema tome, a njena jednostavnost i danas poučava: prodaj pšenicu, izgradi fabriku. Prodat je jednogodišnji rod njive, a prihodom kupljena sposobnost koja će proizvoditi svake godine. Naš osnivač ima upozorenje koje sažima tu jednačinu i često ga ponavlja: zemlja koja je prodavala pšenicu da bi gradila fabrike nikada ne sme doći u položaj da prodaje fabrike da bi kupovala pšenicu.

Logika jednačine

Razlika između pšenice i fabrike razume se kuhinjskom logikom, bez udžbeničkih pojmova: pšenica se troši, fabrika akumulira. Prodat proizvod donosi prihod jednom; uspostavljena proizvodna sposobnost obučava majstore, razvija dobavljače, stvara prateće industrije i zadržava znanje o sledećem proizvodu kod kuće. Ovde se krije i odgovor na pitanje gde nastaje dodata vrednost: fabrika je seme sve buduće pšenice.

Ako se jednačina obrne

Jednačina radi i obrnuto, a taj smer na prvi pogled mami: prodati gotovu sposobnost, kupiti gotov proizvod. Kratkoročno oba poteza donose olakšanje — novac ulazi u kasu, roba stiže na policu. Vreme otkriva razliku: zamena prodate pšenice stoji na njivi pri sledećoj žetvi; zamena prodate fabrike ne raste ni na jednoj žetvi. Proizvodnu sposobnost najskuplje je ponovo izgraditi kada se raspe — mašine se mogu uvesti, ali njeni majstori, lanac snabdevanja i akumulirano znanje ne mogu.

U našim razmerama

Ova jednačina na nivou zemlje ima tačan pandan na nivou kompanije. Svake godine pred nama je isti izbor: zaradu uložiti u trgovinu gotovim proizvodima ili u sposobnost proizvodnje? Odgovor smo dali pre mnogo godina i obnavljali ga na svakoj raskrsnici — iako nam je uvoz bio nadohvat ruke, ulagali smo u presu za panele, elektronsku infrastrukturu i fabriku koja je potpuno naša. Ako danas proizvodimo i izvozimo ekvivalente brzih PVC vrata koja su nekada bila uvozna, razlog je jedino to što smo na tim raskrsnicama izabrali fabriku umesto pšenice.

Lepota jednačine je u sledećem: može se ponovo postaviti u bilo kojoj razmeri, bilo koje godine, bez traženja ičije dozvole. Na nju odgovara radionica koja kupuje svoj prvi radni sto, kao i distributer koji ponudi dodaje domaćeg proizvođača. Pšenica ili fabrika? Mi smo izabrali; naša strana jednačine nastaviće da proizvodi.